Trenutno u galeriji
Digital Prayer
Kristina Tica 

15.6-3.7.2020. 

Projekat Digital Prayer koristi jednu od metoda računarskog vida (computer vision) za generisanje slike, sa konačnim vizuelnim izlazom koji podseća na pravoslavnu ikonu. Kroz generisanje piksela koristeći tehnike mašinskog učenja i generativne adversijalne neuralne mreže, uspostavlja se veza između kanonske strukture pravoslavne ikone i slike veštački generisane pomoću računarskog programa. 
Slika danas ne predstavlja samo nešto što se može reprodukovati kao digitalna datoteka slike, već se uspostavlja kroz mašinu koja može da stvori potpuno novu sliku od samog početka. Procesom kompjutacije brojni podaci se spajaju u statistički proračun i mogu se prevesti u jezik računarskog koda. Izlaz predstavlja digitalna slika stvorena kao rezultat zbirke informacija i podataka. 
Pravoslavne ikone počivaju na fiksnom skupu pravila, kanonu-kodu koji je namenjen vizualizaciji specifičnih narativa i koji snažno drži njihove semiotičke sisteme vekovima. Uz pomoć veštačke inteligencije, namera je da se taj kanonski kod probije kroz drugačiji-računarski kod. U tom procesu se analiziraju dalji ishodi u naučnom tehničkom i teorijskom smislu. Napravljen je kompjuterski program i baza podataka sa oko 4000 digitalnih reprodukcija pravoslavnih hrišćanskih ikona, na osnovu kojih računar uči da stvara potpuno novu sliku. U odnosu na geometrijski i matematički raspored likovnih elemenata ikone, statističkim operacijama, očekuje se da raučnar rekonstruiše elemente kanonske likovnosti vizuelnog jezika, u ovom slučaju, ikone.  
Između ikone i digitalne slike postoji više sličnosti nego što se na prvi pogled zapaža - obe su informativne slike koje se stvaraju kroz određeni skup pravila - kodove i instrukcije. One predstavljaju kodirane interfejse, vizuelne prenosnike poruke. 

Cilj ovog umetničkog projekta jeste demistifikacija moći veštačke inteligencije. Ono što je u feudalizmu bio Bog, to je u neoliberalizmu AI. Ikona ima istu svrhu tokom srednjovekovnog perioda- ona je prozor ka nematerijalnom, projektivnom, duhovnom, nebeskom. Danas, kada sve podatke čuvamo na metaforičnom mestu zvanom Oblak, očigledno postoji simbolična sličnost veštačke inteligencije i religioznog diskursa. Naše potrebe, odgovori na naša pitanja, moralni kodovi i uticaji čuvaju se unutar virtuelnog pre nego duhovnog prostora. Putem usmeravanja algoritamskih procesa prema generisanju jezika ikone, dva vizuelna interfejsa se ukrštaju - virtuelni svet digitalne slike i tradicionalne, ručno rađene pravoslavne ikone. 
Slika koju vidimo jeste vizualizacija koda i informatičkih podataka u pozadini, što nas dovodi do analogije Borisa Grojsa (Boris Groys): „Digitalna slika je vidljiva kopija nevidljivog fajla slike, nevidljviih podataka. U skladu sa tim, digitalna slika funkcioniše kao vizantijska ikona- kao vidljiva ikona nevidljivog Boga“.
U sklopu izložbe biće predstavljena i audio instalacija autorke Marije Šumarac.
Saradnici na izložbi:
Miloš Trifunović/ programer, razvoj softvera
Marija Šumarac/ kompozicija, audio instalacija

Saradnici na projektu:
Miloš Trifunović/ programer, razvoj softvera
Marija Šumarac/ kompozicija, audio instalacija
Miloš Milovanović/ naučni mentor
Uroš Krčadinac/ FMK
Jacques Laroche/ FMK

Realizacija projekta je podržana od strane Centra za promociju nauke u okviru European ARTificial Intelligence Lab projekta uz tehničku podršku Fakulteta za medije i komunikacije.