Projektom "Preslisavanje" Remont zapocinje ciklus izlozbi kojima ce se rezimirati najznacajnije umetnicke pojave i fenomeni u Srbiji nakon 2000-te godine. Srbija je zemlja u kojoj se razvoj poslednjih decenija, dosta precizno moze posmatrati po dekadama, definisanim ekstremnim poremecajima drustvenog sistema. Dok su 90-te bile karakteristicne po izolovanosti, opstoj konfuziji i ignorisanjem savremenog stvaralastva od strane zvanicne politike, pocetak promena obelezen je svojevrsnim otvaranjem savremene umetnicke scene, reaktiviranjem nekih starih i inciranjem novih organizacija i prostora, kao i njena veca internacionalna prisutnost. Vrlo brzo su pocetni optimizam i napori bili osujeceni daljim usloznjavanjem drustvenih prilika, odsustvom sustinskih promena i jasne kulturne politike, nepromenjenom pozicijom margine za savremene umetnicke prakse. U takvim okolnostima stasala je i jos uvek je aktivna generacija umetnika koja pokusava da nadje nacine da kontinuirano stvara i izlaze uprkos nedostatku sire drustvene recepcije njihovog rada i ozbiljne podrske produkciji i razvoju njihovih ideja.

Ciklus "Preslisavanje" je osmisljen kao serijal izlozbi na kojima se predstavljaju radovi do 3 autora, grupisanih po tematskim pristupima, fenomenima ili medijima. Uz izlozbe, sastavni deo predstavljanja osnovnih karakteristika scene, cine predavanja, diskusije na najznacajnije teme i probleme koji su oznacili prvu deceniju XXI veka.

Kustoski tim projekta cine istoricari umetnosti Sasa Janjic, Slobodan Jovanovic i Miroslav Karic cije je profesionalno sazrevanje blisko vezano za rad generacije umetnika koja je tek stupala na umetnicku scenu i ciji je dalji profesionalni razvoj kroz brojne aktivnosti i projekte ispratila.

Aleksandar Dimitrijevic (1977, Uzice)

Bavi se istrazivanjem medjuljudskih odnosa kroz drustvene igare i procesa koji se manifestuju kroz taj odnos. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izlozbama, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Osnovne studije (slikarstvo) zavrsio je 2004. na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu. Magistrirao je(crtez) na istoj Akademiji 2010. godine. Za svoj rad je nagradjivan vise puta. Radovi se nalaze u brojnim privatnim i javnim kolekcijama.

Kindergarden je rad u stalnom procesu. To su slike malog formata (21x25cm)na kojima se nalaze ideje, skice svakodnevnice, zabeleske trenutka... mozda i nagovestaj nekog rada koji tek treba da uradim, a mozda i ne, ko zna! Sigurno je da se osecam kao dete u pesku dok ih radim. Neprestano se igrajuci  i kroz igru upoznavajuci samog sebe i svoj rad, shvatam, belezim i oznacavam kreativne procese koji se odigravaju u meni i oko mene.

Milica Crnobrnja Vukadinovic rodjena je 1975. godine u Beogradu. Diplomirala je na Akademiji Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konservaciju u Beogradu. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Cedomira Vasica. Trenutno je na doktorskim umetnickim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dva puta je nagradjivana nagradom "Ljubica Cuca Sokic" za intimni mali format. Od 1999. izlaze na samostalnim i grupnim izlozbama i umetnickim festivalima u zemlji i inostranstvu.

4 crna klavira, intervencije na industrijskim materijalima

Video rad i slike iz celine "From the Music Box" odnosili su se na pronalazenje unutrasnjeg mira i udobnijeg okvira za funkcionisanje, ali i istovremenu bojazan u otkrivanju u cemu se zapravo sastojao nemir. Citat ''Vrati se, duso moja, u mir svoj'' iz Davidovog psalma 116 ponudio je izvestan optimizam i sigurnost da umirenje postoji. U okviru video rada iskoriscena je plasticna lutkica-balerina kojoj je uz postavljanje pitanja ponudjen prolazak kroz moja prosla iskustva i radove (u hermeticnost? u insomniju? u simulaciju? between confused angels? in some kind of public? in the treasure of calm-strange-softly-stormy-broken-hard emotions?). Za plasticnu balerinu ovi ambijenti i sustine svakako su neadekvatni. Jer, ona se, vezana surovim, ali odgovarajucim mehanizmom, ipak najbolje okrece u svojoj muzickoj kutiji kojoj se  na kraju i vraca. Te raznolike stilizovane muzicke kutije bile su slike manjeg formata nacinjene bojom, vezom, kolazem i razlicitim intervencijama po industrijskom materijalu i tekstilu. Na jednoj velikoj beloj slici klavira-muzicke kutije projektovan je pomenuti video rad.

Decak i kavez, 9 crteza na belom drvetu. Devojcica i kavez, 4 crteza na crnom obojenom drvetu

Rad je u celini osmisljen i izveden kao prostorni crtez. Transponovanje crteza izvedeno je direktnom intervencijom na zidovima Galerije FLU u Beogradu. Odgovarajuci na raspored zidova, izbocina i uglova izlagackog prostora oblikovanje pojedinih monumentalnih crteza nije izostavilo sugestiju, nagovestaj trece dimenzije. Primarni crtez kaveza u kome se nalaze jedna ziva i jedna mrtva pticica-zeba sa repeticijom paterna plesackom para u zlatnom, prikazan je kako na malom formatu, tako i na velikom, zidnom. Ovaj patern preuzet je iz detalja izvedene celine "From the Music Box" u Galeriji Remont u Beogradu, kao momenat traganja za vecom slobodom i istovremenim mirom, koji lagano iscezava iznad krhkih zatocenih pernatih bica. Izlozbu su sacinjavali i crtez slobodnih zica, takodje na zidu, kao i na malom formatu na naspramnom zidu. U jednom od uglova zidova Galerije predstvljeni su zlatnom bojom i deciji pokusaji dodirivanja zicanog kaveza, odnosno njegove senke.

Rodjen u Pancevu 1975. godine. Posle zavrsene Matematicke gimnazije studirao Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu. Magistrirao na istom fakultetu. Pohadjao Skolu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost Beograd.Trenutno na doktorskim umetnickim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao na 11 samostalnih i vise grupnih izlozbi u zemlji i inostranstvu (Slovenija, Nemacka, Austrija, Norveska, Poljska, Slovacka, Madjarska, Francuska, Ceska, Estonija, Grcka, Rusija, Makedonija, Italija). Zivi u Beogradu.

"Prazno vreme"

Mi gotovo da nemamo prazno vreme, i jurimo od jedne aktivnosti do druge jer ne uspevamo da uspostavimo odnos prema praznom vremenu. Paradoksalno, to do vrha popunjeno vreme cesto nam izgleda strasno prazno kada se kasnije osvrnemo na njega.

Las Fr. H. Svensen, Filozofija dosade, 1999.

Gde je zivot koji smo izgubili ziveci?

Gde je mudrost koju smo izgubili u znanju?

Gde je znanje koje smo izgubili u informacijama?

T. S. Eliot, refren iz "Stene", 1934.

Beograd postaje velegrad, sa svim dobrim i losim osobinama koje ta cinjenica nosi sa sobom. Promene su sveobuhvatne. Stanovnika i automobila je sve vise. Kretanje po gradu je sve teze, a ulice se vise ne mogu siriti. Povecava se broj sati provedenih na poslu. Komunikacija naizgled olaksana savremenim sredstvima postaje sve povrsnija. Neprekidno jurimo za necim sto vecina nas ne moze precizno da definise. Zivimo u vremenu zurbe: instant kafe, instant zadovoljstva i instant bliskosti.

U toj jurnjavi koja nas sve obuzima polako se gube kriterijumi, gubi se ideja zbog cega se uopste pocelo juriti i jurnjava se prihvata kao nesto dato o cemu se vise ne razmislja kriticki. Za cim jurimo? Za novcem? Za slavom? Za srecom? Za zadovoljenjem nekih novonastalih potreba za koje se ne secamo kada su se u nama probudile. Samorealizacija i produktivnost postaju jedina religija. Kada upadnemo u takav vrtlog neprekidnih dnevnih aktivnosti i obaveza retko nastupa kvalitetno stanje kreativne obuzetosti, ono stalozeno stanje povecane prisutnosti u kome mozemo provesti mnogo sati, a da ni ne pomislimo da nesto van te mikro aktivnosti postoji. Naprotiv, vreme moze da prolazi brzo, ali je stalno prisutan utisak da ono izmice i najcesce se pokusava sustici kroz sve manicniju aktivnost. To vreme ne ispunjava i ne ostavlja dovoljno energije za kvalitetno vreme, vreme kada smo svesni svog zivota. Neobicno, ali se osecamo prisutnim i zivim upravo u onim momentima kada se ne juri, u praznom vremenu koje trosimo u dokolici ili obavljanju svakodnevnih kucnih aktivnosti. Pocinjemo da ceznemo za dosadom i sporim prolaskom vremena. Osecamo se prisutnim jedino kad, gledano iz vizure mahnitog zivota, gubimo vreme. Ostaje nada da ce ta pozitivna dokolica praznog vremena dovoljno dugo da traje da iz nje proistekne neka istinska potreba i nuznost da se nesto uradi sa sopstvenim zivotom.