početna

da li vam je…

kampanja

dnevnik

foto album

kontakt

Sreda 11. oktobar 2017.

Dugo nismo radili svi zajedno, ovakvim tempom. Možda godinama. Spremamo se već mesec dana za plasiranje kampanje „Da li vam je potreban Remont“ i opet ne stižemo da postignemo planirano. A uvek smo pazili da nam planovi budu realni, ostvarivi.  Vidi se da smo malo zarđali, stvarno nam treba remontovanje Remonta.  Već je 17 časova, moje uobičajeno vreme da počnem da se pakujem , pa pravac kuća... Danas toga nema, puna koncentracija za pokušaj da ključne stvari završimo danas kako bi sutra objavili... Konstantna preslišavanja da se bar osnovne stvari ne zaborave. Ako to ne uradimo danas, još jedno odlaganje, do ponedeljka, još jedan radni vikend. Dobra okolnost je što je relativno malo ljudi danas ulazilo...nahranili smo jednu bebu, studentikinja prve godine FLU, Nevena, malo je posedela, ćutala, crtkala. Ostavila nam je jedan crtež. Treba ga uramiti, ali ne danas.Bilo je nešto posetilaca izložbi, a stigla je i „stalna postavka“, nedostaje Racković - klupa je izneta napolje. Lepi dani oktobra ipak nam ne daju da se opustimo i svako malo se setimo da stiže zima i smrzavanje. Ponovo ćemo razvlačiti svuda po prostoru razna ispravna i poluispravna grejna tela.

Danas je objavljeno da će otvaranje MSUB trajati 7 dana i 7 noći.  Art riality!  Balet, Fiharmonija, DJ-evi... Toliko smo kao društvo zaboravili šta je savremena vizuelna  umetnost da nam trebaju drugi da je pojasne. Da li će biti direktnog prenosa?

Neko je kupio pivo, pitam ko je platio, Boris kaže Mića. Na glas pitam „Odakle Mići pare?“ ...

A sve vreme u vazduhu je prisutan strah od neuspeha. No nemamo kud, nešto mora da se uradi. Spremni smo na promenu i uradićemo sve što zavisi od nas.  

U međuvremenu stigao je i Racković.

Sve mi se čini da je današnja priča prazna.... i to mora bolje...

D


Četvrtak 12. oktobar 2017.


Ni danas nećemo stići da objavimo informacije o kampanji remontovanja Remonta jer smo se zaglavili oko dorađivanja sajta tj. kačenja novih informacija na već postojeću konfuziju od konstrukcije. Trudimo se da sami dorađujemo sajt pa to uglavnom izgleda kao da radimo operaciju na Frankeštajnu. Vrtimo se u krug već duže vreme – krug koji je počeo sa ‘uradićemo sajt besplatno pa ćemo sami da ga apdejtujemo’. Besplatan sajt, za koji smo svejedno beskrajno zahvalni drugu Stojanu koji nas je strpljivo slušao i radio na njemu u pauzama između svojih obaveza, u međuvremenu je pregazilo vreme, rasklimatao se. Bavimo se vizuelnim umetnostima a web prezentacija nam je vizuelno s i funkcionalno diskutabilna.

Još ovaj put ćemo okačiti informacije na našeg postojećeg ’Frankeštajna’ sa željom da uskoro izađemo iz kruga... možda čak damo i 2 dinara da izađemo iz kruga u koji smo ušli za dinar. Možda i platimo neku jeftiniju, finu, upeglanu WordPress temu.


M.R.


DNEVNIK



Petak 13. oktobar 2017.


Petak je uvek bio cool dan, kraj radne nedelje, vreme za opuštanje i priprema za “sveti vikend” kako je to jednom Mića lepo formulisao. Ovoga puta petak je sve samo ne opšten i cool, ne baš kao u nekom horor film u skladu sa današnjim datumom ali svakako stresan i naporan. Radimo na web-u, tekstovima, pripremamo se za kampanju koja treba da krene u ponedeljak.


Dok se zezam sa webom, foto galerijom i dok pokušavam da namestim sve opcije da nas facebook prepozna i sharuje, kroz glavu mi prolaze svi ljudi koji su radili u Remontu, izlagali kod nas, dolazili kod nas po savet ili informaciju. J....o mnogo ljudi, skoro pola grada i većina umetničke scene Beograda. Stari, mladi, frikovi, ludaci, stranci, ljdui kojima je ulazak u Remont galeriji bio prvi susret sa umetnošću (mnogi su nas pitali da li se ulaz plaća) itd

S


Nedelja 15. oktobar 2017.


12.10h

za sad tiho i mirno u Remontu, ako ne računam iznenadnu posetu dvoje mladih umetnika iz Austrije koji su svratili da pogledaju izložbu. Možda uskoro navrati i Milan Jozić. Sutra startujemo sa kampanjom “Da li vam je potreban Remont”.  I danas smo u prepisci, chekiramo, testiramo i preslišavamo se da li je sve spremno. Uspeli smo konačno da na web strani posvećenoj kampanji sredimo opciju FB share. Inače, vrtim fotke iz Remontove arhive, prisećam se bogate istorije događaja…Zabavna mi je fotografija sa Milicom Ružičić, nastala pre jedanest godina tokom realizacije međunarodnog projekta Mobile Studios (u saradnji sa Public Art Lab iz Berlina). Remontov prvi veliki projekat u javnom prostoru! Tri bele kocke instalirane u Knez Mihailovoj ulici bile su nedelju dana mesto intenzivnih dešavanja, izložbi, razgovora, performansa, akcija…Gledam se i prilično sam smiren na fotografiji, ako se uzme u obzir da sam tih dana bio u koordinatorskoj histeriji. Verovatno nikad neću moći da zaboravim to  jutro pred zvaničan početak programa kada su nam radnici gradske čistoće pokidali strujne kablove iščupavši, pritom, i dve ulične svetiljke. Dok organima vlasti i okupljenoj, radoznaloj masi objašnjavam da je reč o umetničkom projektu i mašem raznim dozvolama, jedan od policiajaca me uporno prekida: Dobro, znači, vi ste, onda, gazda ovog performansa?


17.20h

Mir i tišina, idealan trenutak da još malo doradim, nadam se, finalnu verziju teksta za Rackovićevu monografiju. Racko verovatno danas neće dolaziti, nedelja je i ima porodične obaveze…mada, nikad se ne zna, možda ga predveče misao i put nanesu do Remonta…


M



Sreda 18. oktobar 2017.


ponedeljak

Protekla nedelja bila je stresna i teška. U ponedeljak smo javno započeli sa kampanjom. Dobro, šta bude nek bude. Konkurencija je jaka. Glavna tema je otvaranje Muzeja. Zgrožena sam samim pozivom za otvaranje MSUB. Znala sam da je nešto u 10, ali sam očekivala "zagrevanje" a ne i Otvaranje glavne izložbe. Kome je to namenjeno? Šta sa kolegama koji u to vreme rade? Možda onima iz npr. Užica, koji bi trebali da krenu oko 5 ujutru da bi stigli na događaj od nacionalnog (i stručnog) značaja? Ili je ipak samo za dvorsku svitu, sa sve Vođom? Možda će "neki" doći "spontano organizovanim prevozom" ali to je jednokratna publika. Čemu Filharmonija, balet, didžejevi? Izgleda da ni sami zaposlenici Muzeja, koji su pristali na ovakav događaj, ne veruju u vrednosti onoga što rade pa im je potrebna populistička štaka. Ali... oni samo profesionalno rade svoj posao. Umesto da zaista iskoristite priliku i pokušaju da uspostave već deceniju (pa i decenijama) pokidanu komunikaciju sa scenom (u širem smislu, ne samo umetnici, art profesionalci, već i potencijalno dugoročno zainteresovana publika), oni će ŠTA? Posle jutarnjeg otvaranja - skloniti se u stranu (jer samo profesionalno rade svoj posao)? Po rasporedu o dežurstvu prisustovati koncertima, baletima? Pojaviti se na svečanoj VIP večeri na poslednjem spratu palate UŠĆE...

Umesto strategije SARADNJA izabrana je strategija KONFRONTACIJE (ponižavanja) u odnosu na sve one koji su proteklih godina pokušavali da nadoknade nedostatak kičmene institucije. Kolege zaposleni u MSUB da li mirno spavate? Kako ste pristali da ovaj događaj postane vašar koji nas sve ponižava - i to ne samo nas koji radimo u polju savremene umetnosti, studente raznih fakulteta umetnosti, već i zainteresovano javnost, od kojih mnogi više nemaju pojma šta je značaj i društvena uloga nacionalnog muzeja. Iako je u situaciji kada Remont pokreće kampanju za opstanak i skok, jako važno biti društveno prisutan i objašnjavati šta i zašto, u cilju zaštite sopstvenog integriteta, mene tamo neće biti...a i, realno, nisam dobila pozivnicu koja omogućava prisustvo na večeri, pa i besplatan parking.... Vidimo se neki drugi put, a ja ću, kad prođe parada, doći u Muzej, platiti kartu, jer ne sumnjam u kvalitet postavke, dugo je pripremana. A i Muzej je NAŠ a ne VAŠ ili NJIHOV.


utorak

Juče sam saznala da svečanog Otvaranja neće ni biti. U 10 ujutru neko će otključati vrata Muzeja i to je to.


sreda

Kampanja! Za sada samo lajkovi, srca, po neki komentar, ponuda za besplatnu masažu...

Ipak, ne posustajemo. Snimili smo naratora za budući promo video.


D


Ponedeljak, 23. oktobar


Prošlo je nedelju dana od kad smo najavili remontovanje Remonta. Pokrenula se zajednica, javili su se svi prijatelji do kojih je poziv za sada stigao, diskutuje se na svim nivoima – od praktičnih pitanja kako da ekonomišemo grejanje ili preuredimo prostor do pitanja značaja i mogućnosti našeg rada. Javljaju nam se studenti za radne akcije, pojedinci nude usluge prevoda i dizajna, mediji i novinari sa kojima

sarađujemo nam izlaze u susret. Sve to nam već puno znači, jer u korenu je i najbitnije pitanje - da li vredi i zbog koga i čega se truditi?

Novi ambijent u kome se nalazimo nas je naterao da se ponovo preslišamo (ulica Maršala Birjuzova se menja, od skora je pešačka zona a oko Remonta niču hosteli i lokali)– kako da se na nov način otvorimo ulici / publici (lokalnoj i stranoj, kolegama i laicima)... da li ćemo i šta prodavati, prezentovati, koje vrste aktivnosti, usluga uvesti... Za sada smo izneli stare publikacije, kataloge, knjige i shvatili da skoro svaki

dan ode po par primeraka. Jednu prostoriju ka ulici definitivno treba da uredimo po principu izloga ili show rooma. Za to su nam vrlo korisna viđenja prijatelja – kako dopuniti aktivnosti Remonta u odnosu na turistički i komercijalni ambijent u kom se nalazi?

Dobijamo odlične ideje! Ljudima blicne neko otkrovenje pa nam se nadahnuti jave ili svrate samo da nam to kažu. Tako smo dobili i ideju da sa jednom kompanijom napravimo nagradni kviz...! vrlo lepa ideja koja nama samima nikada nebi pala na pamet.

Tu su i originalne ideje za suvenire.

Imamo jednu odličnu ideju za KUTIJU ZA DONACIJE! Videćemo kako može da se izvede.

Značajna je i ponuda jednog našeg prijatelja, umetnika da nam tokom novembra svima upriliči relaks

masažu i kiropraktički tretman.

Zatim, od drugara imamo ponudu da njegovim kompresorom peremo fasadu. Okupićemo se jedan dan da vidimo kako to funkcioniše. Može biti vrlo zabavno. Ako radi napravićemo tu radnu akciju i pozvati sve koji su se prijavili!

Imali smo i jedan ekstremno dirljiv i uzvišen trenutak. Svratio nam je u Remont prijatelj, izvadio je svotu novca i rekao: „zaradio sam ovih dana više nego što mi treba i ovoliko želim da vam dam.“ Nije bitna svota novca, ni ime tog čoveka (koji uopšte nije dobrostojeći). Takve donacije na taj način nismo ni očekivali... Ali, on je zaustavio vreme, mi smo svi zanemeli - izgovarao je rečenicu „zaradio sam više nego što mi treba...“ Ko danas uopšte više zna koliko mu realno treba?? Gest na koji ne možeš ni da kažeš hvala samo poštovanje i sreća što se znamo.


M.R.



Sreda 25. oktobar 2017.


Antiseptičko rođenje


Sve je odsečeno. Izdeljeno, golo samo. Blaženstvo i agonija u isti mah. Vreme na raspolaganju. Svaka sekunda me pritiska kao da sam dospeo u neku privatnu psihijatrijsku kliniku u kojoj ne postoje vrata na kojima piše izlaz. Muzejski se prostor suzio u vremenu. Šejka, Knifer, Saša Marković - Mikrob. Vreme otkucava kao satara. Ništavilo. Svet. Ja i ne-ja. "Sekvence". Unutra-spolja, privatno-javno, stalno proticanje, presvlačenje kože, izvrtanje. Uputstvo za čitanje. Sve mora dobiti ime. Sve se mora izučiti, ispitati, doživeti. Osećaj se kao kod kuće, dragi umetniče. Ostaje samo ime.


Nenad Racković

20. oktobar 2017 - Ušće



Četvrtak, 26. oktobar 2017.


Preživesmo nekako glavni udar otvaranja MSUB! Ali tinja i dalje... privođenje umetnika, pretresanje, oduzimanje pisaće mašine jer je pesnik hteo unutra da piše pesme, oduzimanje sumnjivih blokova za crtanje, jer ko zna kakva umetnost se tu krije, lapsus predstavnika obezbeđenja Muzeja „Ovo je privatni Muzej“...

U Remont je u utorak, održano prvo predstavljanje „Dobrih praksi“. Lila je kiša, u tek renoviranoj, popločanoj ulici  Maršala Birjuzova bare duboke par cm, malo publike, a odlična priča. O autonomiji umetnika, o „ceni“ autonomije, o radu iz senke koji menja scenu. Hvala Janki Vukmir, Igoru Kuduzu, Simonu B. Narathu... Pamtiće oni dugo ovaj boravak u Beogradu. Akumulator im je otkazao saradnju čim su se parkirali u garaži na Obilićevom vencu. Ostaviše ga, do sutradan. Sutra im dadoše kablove u Garaži, ali se akumulatoru ne može prići. Preko puta, odakle ima pristupa, je parking mesto za one sa dečijim kolicima... tu parkirao batica bez dečijih kolica ali na šoferšajbni okačio broj telefona. Odakle mu ideja da tu parkira, ne zna se. Pozove se vlasnik vozila i ... sve super... upali auto na kablove, odvede batica ekipu do majstora Bobana na Dorćolu, kupe novi akumulator… Uveče, posle razgovora, odosmo zajedno u lokalnu kafanu. I sve kako treba. Kafana radi do 23.00, oko ponoći, nema drugih gostiju, pogašena svetla osim za stolom gde gosti sede, pridružio se menadžer kafane. Još koja tura i on se smori i ode. Ostavlja kafanu gostima, tu je noćni čuvar, šta još popiju, nek ostave pare....

Novi primer šizofrenog društva malo je pao u senku serije gluposti vezanih za otvaranje MSUB, ali... dovoljno je privukao pažnju. Izabrana je skulptura, spomenik Đinđiću na Studentskom trgu, a biće realizovana kad se napravi podzemna garaža i rekonstruiše Trg (da podsetim, to je onaj park koji se noću zaključava, a taraba je niska). Žiri u sastavu „Mirsad Begić,iz Ljubljane, akademik, slikar Dušan Otašević, arhitekta Boris Podreka, akademik i slikar Vlada Veličković i Milutin Folić, glavni gradski urbanista“ izabrao je rad Mrđana Bajića i Biljane Srbljanović, koji bi trebao da bude postavljen na Studentskom trgu, kad se izgradi podzemna garaža. Zvučna skulptura ... slušaćemo kratke sekvence, rečenice pokojnog premijera! Gradski menadžer Goran Vesić zahvalio se i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću koji je, kako je naveo, inicirao podizanje spomenika Zoranu Đinđiću”!.


Idemo dalje  uz glasno slušanje i pevušenje: https://www.youtube.com/watch?v=FSpQhYjPSDw


D



Oktobar


Oktobar, jedan dan

Pišem tekst o izložbi Dama i jednorog – moja priča Nene Skoko koja je do nedavno bila otvorena u Muzeju Primenjene

Umetnosti. Emotivna snaga te izložbe me je baš pogodila, osetio sam potrebu da napišem jedan takav tekst. Ne dopada mi

se kada tekstovi o likovnoj umetnosti postanu nerazumljivi, kada se koriste previše učene i strane reči i izrazi. Mislim da je

potrebno učiniti više da se to što umetnici prave i rade približi ljudima, a ne mistifikuje i čini apstraktnim. Naravno, pišući

tekst vidim koliko je teško pisati na jednostavan način o jednoj toliko složenoj i velikoj izložbi kakva je Nenina. Svejedno,

trudim se da budem jasan i u nekoliko prolaza ispravljam svoju nemoć kada se uhvatim za neke visokoparne fraze koje

možda uzvišeno zvuče, ali više govore o tome da tekst nije dovoljno dobar, a ja slab.


Oktobar, još jedan dan

Zanimljivo je da još uvek postoje ljudi koji će na Pikasove, Matisove ili Mondrijanove radove reći da su škrabotine i da njih

može i njihova baba da naslika. Razmišljam o nasleđu modernizma. Možda ono i ne postoji? Možda današnjem čoveku

uopšte nisu zanimljivi hrabrost i napor, rizik i ludilo koje su neki od umetnika devetnaestog i dvadesetog veka živeli uporedo sa

tehnološkom revolucijom i dva svetska rata? To je u redu, međutim osetiti modernizam pomaže da se bolje razume današnje vreme. Živimo u svetu koji je u velikoj meri izgrađen baš na tom modernizmu i nije inteligentno zanemariti tu činjenicu. Letos sam po preporuci pročitao knjigu Šta gledaš? Vila Gomperca u kojoj je pokušao da na razumljiv način objasni zašto je moderna umetnost važna i na koji način se desila i razvijala. Tako, na gomili opisani, svi ti „izmi“ su vrlo uzbudljivi, poput pikarskog romana. Ipak, makar samo na podsvesnom nivou, nasleđe postoji. Gledam fotografije ljudi koji se slikaju u sveže otvorenom Muzeju Savremene Umetnosti i primećujem da se publika ubedljivo najviše slikala ispred apstraktne slike Bore Iljovskog. O tome govorim. Savremena umetnost je jedna vitalna kultura koja nas magnetski privlači. Možemo to da naučimo i iskoristimo. Da li?


Oktobar, još neki drugi dan

U protekle tri decenije svedočili smo ozbiljnom samouništenju društva. Ekstaza uništenja još uvek traje. Još se razbija poneka preostala čaša, ili se testeriše noga preostalog stola, mada kao da se oseća jedan umor zato što je sad već iz te srče polomljenih stvari sve teže pronaći nešto celo i zdravo što bi moglo da se upropasti. Razmišljam o tome šta nam je ostalo posle svega? Izgleda da nam je ostalo samo nasilje. Hladno i čisto nasilje svuda oko nas. Grumenje kondenzovanog nasilja. Na poslu, u školi, medijima, porodici, u državi, u novcu i vazduhu. Nasilje kruži oko umetnosti. Šta umetnik može da uradi? Kakvu strategiju da zauzme prema nasilju? Može da i sam bude nasilan. Na taj način bi dobro izrazio duh vremena. Samo, nasilje je hladno i tinja ledenim sjajem, zamorno i dosadno je. To naše nasilje je jako dosadno i jalovo. Možda ga treba gledati u oči i nazvati pravim imenom. Za početak, to je dovoljno. U takvom društvu, Nenina izložba u MPU ili slika Bore Iljovskog u pozadini selfija iz muzeja i svaka druga izložba na kojoj se neko izrazio, razmišljao, bio nestašan, prikazao misli i veštine ima mnogo veći značaj nego što na prvi pogled izgleda. Sve više lišća opada iz krošnji. Dolazi zima. Ogrev. Dim.


Daniel Kovač

9.11.2017.  


Konferencija Mediji Demokratija Populizam 2017 / Umetnost i populizam na Fakultetu Dramskih Umetnosti, gde sam pored Ane Dimitrijević (Karkatag Kolektiv), Maje Ćirić i Vladimira Jerića učestvovao kao umetnik sa aktivnom društvenom praksom. Moderator je bio Stevan Vuković, kome se ovim putem zahvaljujem na pozivu.

Tema je beskonačno kompleksna i od svega što bih mogao da izustim, napišem ili zaključim je ovaj "kolažirani manifest" izveden od rečenica sa Vikipedije o korovu, kao paralela sa likovnim stvaralaštvom koje se razvija iz čiste potrebe pojedinca.


AGROKULTURA

Korov je biljka koja SAMONIKLO raste tamo gde je čovek ne želi, odnosno u agroekosistemima.

Agroekosistemi su delovi kopna na kojima čovek gaji različite vrste kulturnih biljaka koje koristi u ishrani ili ih primenjuje u INDUSTRIJI.

Korovi su pretežno zeljaste biljke, u čijem rasprostranjenju i dinamičnom razvoju presudan uticaj ima ANTROPOGENI faktor.

To mogu biti AUTOHTONE vrste ili sa drugih podneblja, a koje je opet čovek doneo.

Njihov uspešan razvoj na obradivim površinama se objašnjava ne samo time što im čovek obezbeđuje sve uslove, mada su oni namenjeni kulturnim biljkama, već i time što su u takvim staništima OSLOBOĐENE KOMPETICIJE kakvu imaju u svojim prirodnim staništima.

 Ove biljke su bioindikatori zemljišta koje sadrži organski otpad, ali su i akumulatori teških metala i drugih TOKSIČNIH jedinjenja koja stvara čovek.

Korov je NEPOŽELJAN jer gajenim, odnosno kulturnim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale iz đubriva, pa i svetlost.

 Ipak, neke korovske biljke mogu biti veoma dekorativne, neretko lekovite, pa čak i jestive. Bez obzira na to, čovek se trudi da ih ODSTRANI iz agroekosistema.

Kukolj koji je ušao i u poslovicu kako bi dočarao LOŠE LJUDE MEĐU DOBRIMA, zapravo je biljka lepog cveta iz porodice karanfila.

Žan Dibife je 1945. godine definisao pojam art brut, što u bukvalnom prevodu sa francuskog znači sirova umetnost. On je stvaralaštvo ljudi koji na bilo koji način nemaju aktivno učešće u društvu, uključio direktno u umetnički pokret koji je doneo najveću revoluciju u istoriji umetnosti i glavobolju čuvarima  "izama". Sve što je pažljivo isfiltrirano kroz istoriju umetnosti a prezentovano kao jedina umetnost, od tada gubi monopol i jednodimenzionalni evolutivni tok. Čovečanstvu se otvara višedimenzionalni i bezgranični prostor stvaralačkog potencijala i kvaliteta samog čoveka, jedinke prožete svetom oko i u njemu. Arhetipovi, mitologije, prapostojbine, zaboravljeni jezici, piktogrami prelili su svoje sadržaje u dnevni svet poput vulkanske lave. Bez vulkanskih erupcija i lava planeta Zemlja  bi bila "ćelavi kliker" koji se kreće u hladnom mraku.   


Goran Stojčetović (Art Brut Serbia)